Youth Fair festival 2016

Live at Youth Fair Festival – 06. July – Novi Sad – Central Square – 20:30

http://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/139241/Youth-Fair-2016-danas-i-sutra-u-centru-Novog-Sada.html

Камерно кафанска свирка за сладокусце

  Уз све поштовање према Дарку Рундеку и његовом Карго трију, за вероватно најбољу свирку на
 недавно одржаном новосадском Yоутх фаир-у побринули су се Лазар Новков и његов Фраме Орkестра. За ове Новосађане, иначе добро знане у разноликим музичарским круговима, критичар Златомир Гајић својевремено је написао да „окупљени око централне ауторске личности Лазара Новкова досежу идеал извођачке једноставности којој мало треба да се креативно размаше и дочара основни ток емоција преточене у нотни запис”…

– Има код нас и jеза, и постмодерне, и wорлд мусиk-а, и kроcовер-а, и кабареа… – признаје ми Лазар Новков, којег сам у последњем тренутку ухватио за диван пре но што ће с породицом отићи на камповање. – И управо из потребе да дефинишем шта је то што ми свирамо осмислио сам, по настанку Фраме Орkестра, назив за наш уникатни правац: камерно кафански. Јер, у питању је камерни састав који окупља музичаре претежно поникле у класичном миљеу и чије композиције углавном имају прецизан нотни текст расписан за сваки инструмент. А онда се у све то умешају добро нам знани кафански елементи – опуштеност, импровизација, емоција… Мени је то добар баланс који у коначници носи публику и звучи прилично ефектно.

Фраме Орћестра је оформљен крајем 2011. и до сада потписују једно званично издање, албум „Година”, снимљен под окриљем СКЦ Нови Сад. До сада су наступали и на Егзиту, Фестивалу уличних свирача, Ритму Европе, Нишвилу, Дунав фестивалу у Улму, на Yез самиту у Крапини, па у Пули, Бечу, Толмину…

– Живимо у Новом Саду и функционишемо већ пет година, а много Новосађана ни не зна да постојимо и изненадили су се, надам се у већини пријатно, када су нас чули на Yоутх фаир-у. Вероватно има ту и наше, тачније моје кривице, што нисмо видљивији. Данас је маркетинг веома битан, па тако можеш да продаш и нешто што није нарочито квалитетно, а да оно што јесте остане негде у запећку. Сви бисмо ми волели да можемо да рачунамо на неку озбиљнију помоћ „са стране”, Града, издавачке куће, медија… у првом реду како би се за нас више чуло, јер чињеница је да смо јако лепо пролазили где год смо засвирали. Али не бих да се жалим, а поготово не да кукам шта би то требало да се промени код других па да мало више обрате пажњу на нас, на то што радимо. Ми смо ти који треба се боримо, за било шта у животу, у овом случају за своју музику.

Осим што је аутор свих композиција, Лазар у Фраме Орћестра свира – харомонику. Али то је изненађење само за оне који га знају искључиво као виртуозног клавиристу из низа новосадских састава, попут култних бендова Милаћопезо и Друм ’н’ Зез, и немају појма о томе да је завршио управо одсек хармонике у МШ „Исидор Бајић”, те да је годинама био део Оркестра хармоника АКУД „Соња Маринковић”…

– Одрасли смо у овом поднебљу где се хармоника по правилу поистовећује са народњацима. То поштујем, али ми је ипак драго што је у последње време и код нас направљен помак у перцепцији, и што она коначно почиње да се препознаје и као диван, веома моћан инструмент на којем могу да се на врхунском нивоу свирају и Бах, и Моцартове сонате, и yез, и танго… У сваком случају, хармоника ми је и као аутору и као извођачу пуно дала. Да сам се школовао за неки други инструмент, вероватно бих данас другачије музички размишљао. Рецимо, пуно сам „километара” и различитих жанрова прошао са бендом Милаћопезо, који постоји већ 16 година и где сам престао да бројим наступе након хиљадитог, али свирање клавијатура једноставно захтева тотално други приступ.

Први албум „Година” сниман је у чувеној „Качари” Бориса Ковача, који је био и продуцент.

– Често упоређују оно што радим и што ради Фраме Орћестра са Борисом Ковачем. Неке сличности дефинитивно има, у првом реду због чињенице да долазимо са истог простора, из сличне атмосфере. Нуди ова наша равница богатство у размишљању, носи неку специфичну креативност. И мислим да је то та веза, мада дефинитивно наше музике немају исту емоцију, иако је његов продуцентски рукопис свакако допринео да „Година” звучи тако како звучи. Међутим, парадоксално али истинито, иако сам касније са Борисом сарађивао у неколико наврата, па сам тако свирао и сад на материјалу за серију „Вере и завере”, са његовим композицијама се уопште нисам сретао пре настанка Фраме Орћестра. Али од њега се заиста, заиста може много научити…

Фраме Орћестра сада завршава снимање другог албума, у „кућној радиности”, у Лазаревом малом студију. Званична промоција је планирана за средину септембра, мада је већ на Yоутх фаир-у публика могла да чује и неке нове композиције .

– Неће то бити баш тако питак албум, као „Година”, малко се удаљавамо од оног „пустиш и лепо ти је”Ј. Нови материјал је више – панкерски (смех). Комплекснији је, и у форми, шира је и палета инструмената, имамо доста гостију, а разликује се и у неком идејном смислу. Но то не значи да ће неко ко преслуша најпре први, па сада други албум, рећи – то није исти бенд. Јер ја као аутор композиција не могу побећи од себе. Надам се да ћемо овај албум још боље промовисати, а „напашћемо” жешће и интернет, мада нам је и први, када се појавио, донео приличан број концертних наступа. И нећемо дозволити да се толико чека на трећи албум…

Мирослав Стајић

This entry was posted in News. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>